BOLJE VAS NAŠAO

                                               


Znate da se od uvek u životu nešto mora i treba da bismo nešto dobili. U stvari to je i bit života, da nešto uradiš ili ispoštuješ da bi se nešto desilo ili ne!

Jedi da postaneš veliki, uči da budeš pametan i poštovan i da imaš posao, treniraj da budeš zdrav i zategnut, kad ti neko kaže nešto ružno osmehni se, zatim poštuj starije jer ce i tebe poštovati kad dodješ u te godine... I da, da ne zaboravim, moraš imati ovo i ono, biti ovakav ili onakav kad napraviš blog da bi te ljudi pratili i da bi im se svideo!

Ali danas je došlo neko čudno vreme kad deca toliko jedu da zaista postaju veliki i nepomični. Ljudi danas generalno ne uče i gle čuda postaju uspešni, poštovani  čak i od onih koji su verifikovano  pametni, umesto kojih i neretko dobijaju posao. Treniraju tako da je bitno da su im virtuelni junaci “helty” a oni ostaju krive kičme koju će im ispravljati, kad porastu, bas ovi malopre gore spomenuti. Mozda mislite na verifikovano pametne, ma neee, niste vi toliko malo citali u životu da biste tako mislili...vec ovi “novopoštovani”! Ako neko danas nešto “ružno” kaže  o Vama uz osmeh mu se uzvrati deset puta jače, jer je to moderno, a i privlači pažnju i kadar. Što se tiče starijih,
pitaju se: ”Bože, pa zašto oni postoje, loši su u gornjim lagama, falširaju, baš nemaju talenta, jadni su i stari, možda su se ovakvi rodili samo nece da nas plaše..čemu oni služe?”

Da, blog...pa zašto ga ja pišem? Koja je to popularna tema o kojoj pišem da bi mogli posebni da me prate, šta očekujem da mi to donese i koliko pratilaca?
Ej, stvarno nemam pojma zašto ga pišem, jer tema koju obrađujem je Život, kroz koji može da me prati bezbroj ljudi ili niko, baš kao i ovdje, jer opet je i to Život, moj!

Zašto vam ili zato ti, nije bitno koliko vas je, sve ovo govorim ni sad ne znam, al siguran sam da ceš ti čitaoče znati. Jedno ipak znam da neću pisati svaka npr. 2 ili 5 ili 15 ili koliko već dana, zato sto to tako treba! Pojavicu se samo po nekad, noću, bez reda i obaveza, mozda i necu više uopšte, ko zna. Napisacu nešto što ja mislim da treba u tom trenu.

...a na Slavu i ovde kod mene na blog se ne poziva, svi ste dobrodošli, biće svega i za sve.